Snažan, drzak, neukrotiv i iskren do bola – roman Stevana Daničića napravio boom u Srbiji

”Znaš šta još? Pišem ti j***** roman,  j***** krpelju”, napisao je Stevan njoj, neizmjerno važnoj, no ne i jedinoj. “Hvala ti za posvetu – plakala bih, ali nosim maskaru”, odgovorila je. Sve njegove istine, sve njegove misli, sve njegove žene – u jednom romanu.

Tih ‘Nekoliko susreta’ za njega su bili roman. I to ne roman na kakav smo navikli. Ovo je jedna od knjiga čiji se citati ispisuju po zidovima, čije se rečenice noću pretipkavaju onome nekome, čije poruke provociraju i oslobađaju.

“Samo se retki pobune i žive” noseća je ideja njegovog lika i djela.

“Užasava ih potpuna sloboda” nit je vodilja njegove buntovnosti.

“Najnežnija kretenčina od svih” opis je njegovog identiteta.

Donosimo vam priču o Stevanu Daničiću – mladom piscu i ujedno protagonistu romana, umjetniku, ljubavniku, iznenađenju s beogradskih ulica koji kako sam kaže još uvijek nije izašao iz dječačke faze pobunjenika.

Dozirano eksplicitan, istovremeno iznenađujuće nježan i romantičan – Stevan je spojio psovku i ljubav, emociju i riječ, privatnu poruku njoj i priču čitatelju. Njegove rečenice nose naboj snažnih emocija, genijalno oblikovanih i necenzuriranih misli, prisjećajući se ali i stvarajući njegovu realu s kojim će se mnogi instantno moći poistovjetiti.

Upoznajte Stevana.

1. Roman ‘Nekoliko susreta’ tvoj je sada već treći. Kako si krenuo pisati?

Oduvek sam želeo da pišem. Kada kažem oduvek, mislim na pesmu koju sam napisao sa četiri godine koju još uvek čuvam u fioci.

Uvek sam bio lenj da se posvetim tome i nisam ni znao kako bih počeo.

Onda sam pre dve godine prvu polovinu prvog romana ispričao iz glave, preko telefona, kad je tadašnja simpatija tražila da je uspavam. Od tada nemam pojma kako da prestanem i odmorim se.

2. S obzirom na to da je tvoj stil pisanja poprilično surov, a suštinski romantičan, jesu li tvoji čitatelji većinom žene ili muškarci?

Ljubavnom pričom privukao sam ženski deo, što je logično. Muški deo je obično zainteresovan da nabavi knjigu za lepšu polovinu. Neki žele da iznenade, neki su primorani…. (smijeh)

3. Roman još nije ni u slobodnoj prodaji, a interes je neočekivano velik. Što je po tebi ona ključna stvar zbog koje ljudi intenzivno reagiraju na tvoje pisanje?

Nenašminkanost. Otvorenost… Zato se lako razumemo; Svako pronađe sebe u nečemu, jer smo svi prošli razna s**** i uvek ih prolazimo.

4. Citati iz tvojih knjiga zapalili su Instagram prije no što je knjiga uopće štampana, preko 14 000 ljudi svakodnevno prima citate iz tvojih romana. Ljudi danas traže dinamiku, stalnu promjenu i živi medij, a pažnja čitatelja sužena je na svega nekoliko sekundi. Koliko je danas offline pisana riječ uopće dobar medij?

Odgovoriću kratko: Neko ko se danas bavi ovim treba da bude spreman i na sprinteve i na maraton. I na „offline“ i na „online“ razbijanje od rada.

5. U tvom se romanu spominje više žena. Čije lice je nacrtano na coveru knjige i je li ona time ‘pobijedila’ ostale?

Stevan: Zapravo, ono što se dosad nije znalo – u pitanju su dve osobe. Nije bilo tako planirano, ali je priča sve vreme bila živa. Određena dešavanja uticala su na pravac romana i do poslednje stranice ni ja nisam znao koja bi ’mogla da pobedi’.

Možda smo na kraju svi izgubili?

6. Napisao si: “Anja mi je donosila probleme, a Tamara mandarine.” Osjećamo li intenzivnije one – kako bi ti rekao – toksične odnose ili upravo obrnuto?

U toj rečenici se najjasnije vidi razlika između vodećih ženskih likova. Najviše zbog toga što je Tamara te mandarine donela u julu, kada svakako nije njihova sezona. Kako? Niko osim nje nema pojma kako – ali ona je takva osoba da bi j***** mandarine donela u j****** julu. Dok je Anja probleme donosila u julu, avgustu, septembru, kad god.

Verovatno jače osećamo toksične zato što bole. Takvi odnosi su kompletniji iz razloga što su onda sve naše strane okupirane. I dobra i loša; i ona strana željna ljubavi i ona željna svađe; ona kojoj treba nežnost i ona koja zatraži izduvni ventil. Ali koliko ume da bude zanimljivo i poetično, verovatno ipak nije isto toliko i zdravo.

7. “Moje srce je bilo prazno i sve su ga videle tako. Tamara je međutim, prazna mesta koristila kao bojanku…” Pod pretpostavkom da se radi o pseudonimima, komentiraju li i reagiraju li spomenute djevojke na tvoje tekstove? Od kud ta sloboda da intimu emocije vlastitih ljubavnih odnosa učiniš dostupnim ‘selu koje priča’?

Volim da pišem prema svom ukusu i da ne obraćam pažnju na ostalo… Odatle sloboda, jer da bih tako pisao, moram da se oslobodim svega – i zarobim sebe na papiru.

Tamara je pravo ime osobe kojoj je roman posvećen. Samo naša imena nisu izmenjena, sva ostala jesu. ’Spomenute’ se prepoznaju. Neka se i naljuti, pa bude zanimljivo. Međutim sve su to završene priče. Zna se, odnosno, znaće se sa kojom se u romanu priča nikad ne završava – ni kad se završi roman.

8. “Sjebali smo sve. Zašto bismo koji k**** stali sad?” Uprkos općem uvjerenju kako bi ljubavni odnosi trebali biti konstruktivni, mnogi se zadržavaju u destruktivnim vezama. Jesi li i ti jedan od njih i zašto je to tako?

Uragan je destruktivan, a sve što mu se nađe na putu uvlači u sebe. Teško je iščupati se iz toga, kamoli bez povreda, iako nam se nekad čini da je lepo leteti. Međutim, oni netaknuti koji se provlače bez posledica ceo život, možda ga ni ne žive dovoljno.

Svakako da želim ljubav i mir. Ali često nam se želje suprotstavljaju sa potezima koje vučemo, najčešće usled ponosa i temperamenta, odnosno karaktera.

Verujem u napredak i rad na sebi, odatle iskreni ljubavni roman, koji niko nije očekivao od mene.

9. “Kod tebe se uvek razlikovalo ono što si htjela da voliš od onoga što si zapravo volela.” Što bi rekao, pobjeđuje li na kraju srce ili um?

Predugo sam se pravio da nemam srce, uspeo sam i samog sebe da ubedim u to. Tako da kod mene ono nikada nije imalo šansu. Dok Tamara, kako kažu korice, uvek bira ljubav… Onu koja isključuje razum.

Nesporazum oko toga kakva ljubav zapravo treba da bude – jeste jedna od prepreka glavnim likovima. Možda čak i nepremostiva?

10. U tvojim tekstovima često se spominje vuk, koji ti je između ostalog i tetoviran na vratu. Što za tebe znači ta simbolika?

Samoća i neukrotivost.

11. I za kraj: koji bi citat istaknuo kao osobno najdraži?

„Zašto čupaš sebi krila da bi provela život pod nečijim noktom?“ i „Mi smo isuviše strastveni za mir.“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Stevan Daničić (@stevandanicic) on

Stevanov rad možete svakodnevno pratiti na njegovoj Instagram stranici: @stevandanicic, gdje ćete pronaći više informacija o njegovim romanima.

Intervju: Tena Cuculić, cuculic.tena@gmail.com

Foto: Dorian White, www.dorianwhitestudio.com

Komentari

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurala bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost. Koristeći našu stranicu slažete se s korištenjem kolačića. više informacija

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurala bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost. Koristeći našu stranicu slažete se s korištenjem kolačića.

Zatvori